уторак, 29. јул 2014.

REČ PO RIJEČ (610)



DŽANARIKA
Džanarika je voćka iz porodice šljiva. Plodovi se jedu svježi, i od njih se pravi pekmez i rakija. Plod joj je koštunica, duga 1-3 cm. Može biti okruglasta ili eliptična. Žuta je, crvena ili do gotovo crna. Plod je zreo počev od juna. Može se naći u divljini, ali postoji i domaća sorta. Drugi nazivi: Crvenolisna šljiva, mirobalana, okruglica ranka ili ringlo, okruglica, trnošljiva...

6 коментара:

Анониман је рекао...

Na slovenačkom se toj vočki kaže MIRABELA, dok se upotrebljavaju i izrazi MARABELA, MARABELKA, MIROBALANA, a ponegde i RINGLO. Iako je ringlo u osnovi druga voćka. Ne bi me iznenadilo, da se upotrebljava još kakav drugi izraz.
U Mengšu, mestu gde živim najčešče se upotrebljava reč "marabela".
Štefan Markovič

Slavko Bovan је рекао...

Zahvaljujem Štefanu na dopuni, a specijalno zahvaljujem na prilogu za ovu rubriku pod slovom Č. (za 28.08.)

Gojko је рекао...

U pečenju rakije koja je najvažnija karika? - Džanarika!

Slavko Bovan је рекао...

Meni je asocijacija na DŽANARIKU nekakva radio-stanica koja me svake godine dotuče prilikom putovanja ka Hercegovini. U autobusu se negdje od Lazarevca do iza Užica 'vata taj radio-talas. Teško se podnosi takav sadržaj i to u vrijeme od 22.00 do 01.00.
Imam osjećaj da neko bira sve grđu od grđe pjesme. Svake godine isto.
(Inače, volim narodnu muziku, ali pravu. Ovo nije novokomponovano već novosklepano. Pošto nemam priliku to da slušam drugim danima i u drugom terminu počeo sam sumnjati u teoriju zavjere. Možda baš tada biraju dno-dna pa da mi bude draže kada počnem da uživam u miru i tišini kraj Bune)

Анониман је рекао...

Još jedan naziv za ovu vrstu. u mom selu je zovu ŠEVKA, a rakija od nje i nije na nekoj ceni!
N.Pešić

Н. Петковски је рекао...

У Македонији се ова шљива назива ЏАНКА. Ево једног текста о њој, али је на македонском језику. Надам се да то није неки превелики проблем да се текст разуме.

Џанките претставуваат посебна група на сливи кои потекнуваат од Prunus cerasifera. Од природната популација од овој вид се издвоени голем број сорти кои имаат крупни плодови. Оваа група на сорти се карактеризираат со рано време на цветање. Плодовите се округли. Времето на зреење им е различно, од јули до септември. Бојата на лушпата е најразлична од зеленкаста, жолта, виолетова, црвена до црна. Плодовите од оваа сорта можат да се користат за различна намена, за свежа конзумација, преработка во компот, сокови или за ракија. Досега се создадени голем број сорти од оваа група. Од домашната популација на џанки кај нас се издвојуваат две сорти џанки и тоа петровка и бистричка. Од странски сорти попознати се кримска 31, кримска жолта, ошавка, победа, пионерка и други.

Бистричка
Оваа сорта потекнува од Битолскиот регион. Стеблото е бујно, витално, отпорно на ниски температури, болести и штетници. Раѓа редовно и обилно. За добивање на крупни плодови потребно е редовно проредување. Плодовите созреваат во прва половина на месец јули. Доброто од оваа сорта е што може да се одгледува без никакви хемиски заштити. Плодот е средно крупен, од 20 до 25 гр, со топчеста форма. Лушпата е со преубава отворена црвена боја. Месото е со жолтеникава боја, цврсто и многу вкусно. Плодовите се наменети претежно за свежа конзумација, но исто така може да се користи за преработка, и тоа во преработка за добивање на вкусни и природни сокови.

Петровка
Оваа сорта потекнува од Охридскиот регион. Стеблото е бујно, витално, многу родно. Цути рано и често страда од доцни пролетни мразеви. Отпорна е на болести и може да се одгледува без никаква хемиска заштита. Плодовите се средно крупни, од 21 до 25 гр, со топчеста форма. Лушпата е со жолта боја. Месото исто така е со жолта боја, сочно, слатко и вкусно. Зрее рано и продолжително од крајот на јуни до средината а јули. Бидејќи не содржи многу киселини плодовите можат да се јадат и зелени. Плодовите се наменети претежно за свежа конзумација, но може и да се преработуваат.