30.1.2015.г
Грошница
Здраво
Славко!
Добио сам мејл којим тражиш да као Председник ЕСС
нешто предузмем због писања Зорана Радисављевића на твом блогу. Не доживљавам
себе као судију или налогодавца, али ћу ти изнети шта о томе мислим.
На
председништву 21.2. усвојићемо текст апела; замолићемо енигмате да се комуникација врати
у нормалне оквире. Препуцавања
на блоговима су отишла предалеко, и чим се нешто објави, ето новог јаловог
таласа размирица са обиљем ружних речи.
Мислим да није дужност председника ЕСС да се нонстоп бави блоговима
и исцрпљује у препуцавањима. Онда би само то требало да радим; да седим, читам
све текстове и коментаре на блоговима, о сваком напишем и архивирам став и
упустим се у полемику која неминовно следи. Радије бих оваква
питања расправљао на органима ЕСС (који морају да заживе), поготову што сте обојица ведете српске енигматике, па нам оваква
ситуација и те како штети.
Али, пошто си ме јавно позвао, јавно ти одговарам.
Колико сам разумео, ти тражиш заштиту свог блога, боље
рећи приватности јер се Зоран Радисављевић оглашава на твом блогу на некоректан
начин. Што
се тиче задирања у туђу приватност; мислим да је то озбиљнија ствар од питања да ли се неко понаша или не понаша културно. Никога не
треба да интересује куда и када си отишао после скупштине. То је ограничавање
туђе слободе кретања, слободе избора, слободе да се човек дружи са киме и где
он хоће, слободе да завршава своје приватне послове, слободе да свој живот
(тога поподнева) организује како он хоће, другим речима - слободе у најширем
смислу ... После објаве председавајућег скупштине ''Овим је званични део
скупштине завршен'', свак одлази куд хоће и више није ствар организације где се
налази. И са супштине може да се оде, и то је право појединца. Покушао сам да
се ставим у твој положај: како бих реаговао ако би неко јавно анализирао
којим сам аутобусом отишао за КГ и зашто? Како нисам из Београда, често
енигматска дружења искористим и да посетим родбину или да одем у библиотеку где
могу да читам руске часописе којих нема у КГ или посетим неког у болници или
прошетам по Калемегдану да се подсетим гимназијских дана или да се
видим са пријатељима или да купим батат кога нема у КГ или бирам превозника,
јер ми се дешавало да се код неких смрзнем и нагутам дима до КГ или журим кући
због приватних обавеза или... Оваквих ''или'' може да буде на стотине, али је
свако ово ''или'' мој лични разлог и не бих био дужан да икоме подносим
рачуне или да се правдам. У противном , шта је човек ако изгуби слободу
одлучивања? Онда му се други усели у живот: седи ту,
устани, ћути, сад иди тамо, сад не смеш да идеш, где си био, са ким си причао...
Чак и јавне личности, естрадне и спортске, које су одабрале да носе терет
јавности на леђима и политичари којима смо дали поверење и које плаћамо из
буџета, задржавају прво да сами одлучују о свом животу. Зато Зорану не
одобравам анализирање возног реда. Оно је озбиљнија ствар него што на први
поглед изгледа. Такође му не одобравам ни речник који користи у
написима, као и свим учесницима у дискусији који се тако опходе.
Што
се тиче Зорановог присуства на твом блогу, не знам је ли блог јавна или
приватна ствар? Ако је приватна ствар, онда стварно Зоран не би требало да пише
где је замољен да се не оглашава. Немам мандат
да наредим ко ће се где оглашавати; могу да га замолим да свој енормни стваралачки потенцијал не троши на
начин који највише штети њему самом. А ако можеш, заштити блог техничким
поступцима. Можда треба сваки анонимни коментар избрисати, макар и
после сат-два.
Исто
тако, свако има право да има свој став. Може се неко не слагати са туђим
виђењима, али не сме да га због њих ућуткује, вређа или да му досађује. Ти си свој став изнео, стојиш иза њега и немам
разлога да бесним због тога. Можда се и
ти љутиш због мог става.
Изнео сам шта мислим о Зорановом задирању у твоју приватност, због чега
си ми писао, а да
се осврнем и на насловне
анаграме. Пре једног или два такмичења у насловним анаграмима, колико сам
разумео, рекао си да даља судбина тог такмичења зависи од одлуке ЕД ''Ђ.
Натошевић''. Мислио сам да ЕД ''Ђ. Натошевић'' има тапију на то такмичење.
После тога, оно се ипак појавило код тебе. Да ли си то са
њима утаначио или ниси не знам, али видим да те Зоран због тога напада.
Жељко Димовић се о томе не изјашњава, па ћу и њега питати
за став.
Да ли је то коректан поступак требало би да процени
Суд части ЕСС, а ЕД ''Ђ. Натошевић'' да му се
обрати. Овако, имамо питање више за бескрајне расправе.
И
на крају, узрок највећем броју непоразума је
чињеница да ЕСС нема Правилник о такмичењима. Последње примедбе на нацрт добио сам од Крсте
Иванова и Радета Матића пре 6-7 дана. Правилник ће
бити усвојен
на председништву 21.2. и тиме ће мо скинути велики проблем са дневног реда.
Обавестићу остале чланове Председништва ЕСС о овом
писму, а истовремено ћу га послати и
Зорану Радисављевићу.
9 коментара:
Hvala, Aco na odgovoru.
Evo nekoliko crtica.
-Blog je javni, ali sam govorio o riječima koje Zoran već godinama upućuje meni na mom blogu, dok istovremeno ja ne činim ništa slično na njegovom. Mislim da nije normalno da se obruši na mene ako mu se ne dopada način uređivanja mog bloga (npr. "Stavljam sliku D. Kneževića da ga nerviram" i druge budalaštine). Niti se ja miješam u to što on radi, niti ga prisiljavam da kampuje na TIO i bespotrebno se nervira kada vidi da je održano jedno lijepo rebusno takmičenje.
-Prilično mi smeta to stavljanje u istu ravan. Svako relatizovanje škodi, ali u svakom slučaju zahvaljujem na inicijativi da se to raspravi na Sudu časti.
-Svako sporno pitanje bi trebalo da se raspravi tamo gdje dolikuje i rado ću odgovoriti na svaki "faul" koji mi se pripisuje. Naravno, očekujem da svi budemo jednaki. Svaka odluka koja se odnosi na nekoga (ili mene) da se odnosi na sve.
-Vrlo bih bio srećan da Željko podnese prijavu Sudu časti po pitanju "Naslovnih anagrama". Javi kada prijava dođe, rado ću odgovoriti sa 2-3 rečenice. Neće trebati više od 2-3 rečenice.
-Ne mogu da se pravdam sa "Izvinite što imam energije, pa radim". Neka svako radi koliko može i koliko hoće.
-Možda će to biti prilika da zatražim dozvolu da nastavim sa "Memorijalom Milana Milina" (koji je zaslužio to takmičenje) a koje sam takođe (kao i Naslovne anagrame) radio isključivo ja, doduše dok sam bio član "Natoševića". Svojevremeno sam tražio da se Željko izjasni po oba pitanja. O Memorijalu se još nije izjasnio, ali nije mrdnuo prstom po tom pitanju. Ja bih rado nastavio tamo gdje sam satao prije godinu i više. Je l' treba da čekam deset godina ili možda malo kraće?!
- Takođe sam zainteresovan da se konačno raspravi i pitanje tih pehara od kojih je (u dobroj mjeri) sve počelo. Nadam se da će Zoran podnijeti prijavu, da ćete analizirati odluke u prethodnim godinama i staviti tačku na to. Ako je stvarno žiri koji je odlučivao napravio grešku (ja mislim da nije!) onda ćete to objaviti, preduzeti adekvatne mjere protim članova žirija, ili ćete reći da je sve bilo u redu, pa da svi zapjevamo (I jedna i druga odluka meni odgovara).
Dodatak:
Ako zapažaš, kao urednik bloga dozvoljavam svakome da iznosi kakvo god hoće mišljenje, potpiše se I NE VRIJEĐA NIKOGA. U zadnjim dešavanjima prebacuje mi se obraćanje MŽ (za koje sam rekao da je neprihvatljivo - vidi komentare) ali ako je koji red više toga ZR bio isti takav ili gori, nisam mogao izbrisati poruku MŽ, jer bih morao brisati i poruku ZR, a to je nemoguće jer je čovjek toliko uporan da će opet 150-200 puta ubaciti poruku u pokušaju da mi obori blog.
Dakle, neka iznosi svako svoje mišljenje, argumentovano i pristojno, i neće imati problem na ovom blogu, pa makar se obrušio direktno na mene i moje postupke. Naravno, i dalje neću odgovarati na anonimne poruke (pa makar me hvalili u njima). Anonimne poruke koje su pristojne su donekle prihvatljive, ali bezvrijedne (sa mog stanovišta).
Jedino tražim pravo da na svom blogu mogu i sam da iznesem sopstveno mišljenje, pa makar ZASAD bilo u manjini, i bilo neomiljeno.
ODGOVOR ACI JANKOVIĆU
Aco, zadovoljan sam tvojim vrlo korektnim i logično obrazloženim odgovorima.
Ne bih uopšte ni spominjao kakva je bila satnica autobusa, da Bovan nije napisao kako je nakon skupštine žurio na autobus, tražeći opravdanje što nije nakon skupštine ostao sa kolegama u "Mažestiku". Ako neko tvrdi da ja nešto izmišljam i lažem, onda moram da argumentima pokažem da je ipak bilo onako kako sam rekao.
Blog, kao i razni internet forumi, jeste javno mesto i onaj ko nešto komentariše ne može očekivati da neće biti i negativnih reakcija. Na forumima moderator može da banuje posetioce koji mu se ne sviđaju, a na blogu da uvede režim kojim će poruke da se pojave nakon odobravanja. Može takođe i da stavi password, koji služi da nepoželjnim licima onemogući da vide sadržaj bloga i da komentarišu. Ja sam to njemu već objasnio - ako mu je blog skroz otvoren, onda bez obzira što je domaćin ne može da ima privatnost.
O meni postoji neka fama da sam osoba koja stalno izaziva svađe, ali to nije tačno, jer volim mir i dobru saradnju sa kolegama. Nisam uopšte za to da svađe traju unedogled, što uostalom može da se vidi po tome da sam se pomirio sa Željkom Dimovićem i vratio u ED "Đorđe Natošević", a takođe sam u "Mažestiku" sedeo sa Lazarevićem, pričali smo, razmenili smo i knjige. Ja kad vidim neke prijateljske gestove druge strane mogu da zakopam ratne sekire, ali ako ta druga strana sistematski laže i čini postupke koji me vređaju, onda tu nema pomirenja. Ne može Bovan da priča po medijima kako je najuspešniji srpski enigmata, kad imam oko tri puta više šampionskih titula i pobeda od njega. Ne može da se hvali kako je najuspešniji učesnik SES u Vranju, kad je očigledno da je taj pehar otet Sretenu Periću. Ne dozvoljavam mu ni da govori kako je Dinko Knežević zasluženo bio najuspešniji takmičar u Boru, jer je i to bilo zamešateljstvo Živanića, samo da ja ne bih dobio nagradu. Da ne idem dalje u prošlost, bilo je i drugih nečasnih stvari (kao na primer to što je postao selektor nekakve fantomske reprezentacije Srbije u kvizovci, čime se pridružio ljudima koji osuđuju Velibora Marjanovića što je zajedno sa mnom organizovao prvenstvo Srbije u kvizovci).
Da sam vređao Bovana, tačno je, ali i on je koristio neke uvrede, kao na primer da sam psihijatrijski slučaj. Takođe mi se rugao preko interneta što me, u mojim četrdesetim godinama, i dalje izdržavaju roditelji, a dao je sebi za pravo da komentariše i to što sam sa bratom u lošim odnosima (nešto što sam ispričao na svom forumu ljudima koje smatram prijateljima, a ne njemu da to zloupotrebljava). Iz kruga ljudi koji su bliski sa Bovanom (verovatno Živanić) stiglo je i anonimno ruganje što nemam ženu i decu.
Inače, ja sam za to da se Sud časti ukine, jer to je više represivni aparat (koji je zamišljen da se ućutkaju razne bundžije), nego organ koji može objektivno da sagleda pritužbe enigmata. Ako bi se uzelo analizirati u tančine šta je ko radio u prošlosti, na tapetu bi trebalo da se pojave i ljudi koji su taj Sud časti osmislili! Logično, nisam nikad slao pritužbe koje imam na nekolegijalne postupke i nepoštenje kolega, jer bi bilo krajnje besmisleno da radim to dok oni drže poluge vlasti.
Pozdrav,
Zoran
Ovakvo obraćanje jeste prihvatljivo iako ima više neistina koje su do sada bezbroj puta ponovljene ne bi li se stekao utisak da je to ipak istina.
Zamolio sam Zorana da na svom blogu postavi konkretna pitanja i od mene će tamo (kada stignem) dobiti konkretne odgovore.
Ovako, kada se javi ovdje i opet istrese gomilu stvari koje je on "obradio" odnosno, stvari koje je on ili krivo shvatio ili zlonamjerno ih izvrće, a ja odgovorim bilo šta (kao ovo sad) slijedi niz "tralalalala" komentara - Oteo, prevario, zakinuo, uvredio...
Pošto me to iscrpljuje odlučio sam da ne odgovaram.
Dakle, još jednom Zorana molim da Kviska uloži na svom blogu. Ako mu je lakše neka postavlja jedno po jedno pitanje (toliko dnevno mogu odgovoriti). Evo ako ga baš zanima mogu mu detaljno po 70. put pojasniti to u vezi "reprezentacije" u kvizovci, jer to stalno potencira a veze nema o čemu priča.
"Da ne idem dalje u prošlost, bilo je i drugih nečasnih stvari (kao na primer to što je postao selektor nekakve fantomske reprezentacije Srbije u kvizovci, čime se pridružio ljudima koji osuđuju Velibora Marjanovića što je zajedno sa mnom organizovao prvenstvo Srbije u kvizovci)."
Napisano ovako, moj odgovor je - totalna budalaština. Ako hoće detaljno neka izvoli na svoj blog. Danas tokom dana dobiće odgovor o pitanju koje postavi (Ako želi da ga čuje, ili je možda prihvatljiviji stav "Istina je samo što Zoran tvrdi".
Ej, ljudi, k'o Boga vas molim (a verujem i svi ostali koji posećuju ove blogove) nemojte opet počinjati (pardon: nastavljati). Molim vas, ono što imate reći jedno drugome, pišite na privatne meil adrese - Zoran neka piše na Slavkovu adresu, a Slavko na Zoranovu. Nemojte nas više zamarati. Ovo je prevršilo svaku normalnu meru.
Nikola, ja bih!
Da, slažem se sa Nikolom.
I ja vas molim.
Purger.
Bio sam odsutan dva dana (u jednoj zanimljivoj enigmatskoj poseti), tako da sam umoran i nemam vremena da analiziram neke gluposti i bedastoće koje je u međuvremenu izrekao Bovan.
Ono što mogu reći je da sam na tom putu potrošio dosta para, kako bih obezbedio neke lepe nagrade za učesnike Međunarodnog prvenstva Srbije za anagramiste. Ostatak novca (koji sam štedeo mesecima) potrošiću za štampanje knjige "Put ka vrhu 3", u čemu neću imati finansijske koristi. Bukvalno sve što imam dajem za enigmatiku, a van toga i nemam neki život.
Ako ne umrem u siromaštvu, budite sigurni da će od mog nasledstva koristi imati i enigmatika, jer ja sam takav da se želim odužiti nečemu što mi je donelo mnogo lepih trenutaka. Naravno, bio bih još srećniji da "kolege" poput Bovana nikad nisam sreo, ali to je već d(r)uga priča...
O gornjem komentaru poslužiću se originalnim autorovim rećima "...gluposti i bedastoće..."
Razočarani posetilac bloga
Постави коментар